Pitagora 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 16 | Nivo: Matematicki fakultet Beograd

Sadržaj:
Uvod ................................................................................................................ 1
Biografski podaci ............................................................................................. 2
Brojevi: Učenje tajne brojeva ........................................................................... 4
Parno i neparno .................................................................................... 7
Savršeni brojevi .................................................................................... 9
Prijateljski brojevi .................................................................................10
Pitagora i teorija harmonije .............................................................................10
Pitagora i geometrija .......................................................................................12
1. Uvod
Od početka svoje svesti čovečji um pokušava dokučiti onaj superponirani uzrok svim uzrocima, onu suštinu, bit koja postoji s druge strane vremena izvan ovog našeg pojavnog sveta. U svetu koji je još pun tajanstvenih zbivanja, pun nepoznatog i nerazumljivog, čovekova je misao i u brojevima nalazila tajanstvena svojstva koja je vezala za pojmove sopstvenog čovekovog života.
Takvo shvatanje brojeva kao tajanstvenih simbola svega što je u svetu i u čoveku imalo je svoje korene u dubokoj antici, cvetalo je u mračno doba srednjevekovne praznoverice, a na njegove nailazimo i mi danas u takvim pojavama kao što je strah od ’’nesrećnog’’ broja 13.
Učenja o tajanstvenim svojstvima brojeva vezana su naročito za čuvenu matematičku školu Staroga veka, koju je u VI veku pre naše ere osnovao Pitagora.
Za Pitagorejce, tj. one koji su usvajali Pitagorina učenja i pripadali njegovoj školi, broj je bio nešto što stvarno postoji, baš kao što fizička tela postoje, nešto od čega je stvoren svet. Brojevi prema njihovom učenju, ne izražavaju samo oblike svemira, nego i samu njegovu materiju.
Znamenita ličnost presokratovske misli, Pitagora, ovenčana je mnoštvom legendi. Veoma je teško govoriti o Pitagori, o njegovom životu i učenju pošto ne raspolažemo nijednim njegovim pisanim delom, kao što ne poznajemo ni tačne datume njegovog rođenja i smrti, a legenda o njemu se vrlo rano stvorila.
Za Pitagoru se može reći da je jedan od ne tako retkih spojeva između proročke orjentisanosti i naučne radoznalosti. Obično se pretpostavlja da su ljudi koji se bave naučnim istraživanjima po pravilu imuni prema sklonosti ka proročkoj delatnosti. Međutim, to dosta rašireno uverenje ne odgovara činjenicama. Bilo je dosta poklapanja naučne i proročke vokacije. Jedno od takvih i jedno od najstarijih nalazimo u Pitagori.
2. Biografski podaci
Uprkos mnogim protivrečnostima u njegovim biografskim podacima, poznato je da je rodjen 582. godine pre nove ere na ostrvu Samos kraj Mileta, na Egejskom moru, kao sin pečatoresca Мnesarha, a umro je u Krotoni, na krajnjem jugu Italije. Pitagora je imao osamnaest godina kad je učestvovao na Olimpijskim igrama gde je odneo sve nagrade u pesničenju. Posle pobede, odlučio je da putuje. U obližnoj Joniji proveo je nekoliko godina kod Talesa i Anaksimandra, njegovog učenika. Zatim je boravio u Siriji kod feničanskih mudraca koji su ga koji su ga uputili u misterije Biblosa, a potom na brdu Karmel u današnjem Libanu.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]